Natallite

Ne znam zbog čega, ali nekako... Ne osećam se povređeno. Sada svi zanju da su njih dvoje ponovo u vezi. Inače nije ni meni loše. Super se osećam. Verovatno ću kasnije da shvatim da su srećni i bez mene.. Mislim da je to zato što sam čitala jednu super knjigu i onako vratila mi je osećaj: "Ja to mogu! Ja to smem!" Puna sam naleta zadovoljstva i mislim da ništa ne može da mi pokvari raspoloženje.

U privatnom životu sam vrlo brbljiva. Jednostavno nikada nisam uspela da zaćutim, koliko god se trudila, pa tako je nastao i ovaj blog. Još ljudi kojima mogu da kažem ono šta osećam.

Svesna sam činjenice da imam puuuuno drugarica, ali nažalost ni jednu pravu. Čak se i moja najbolja pokazala u pogrešnom svetlu. Onom u kome nikada nisam smela da je vidim. Znam da nije iskrena prema meni i da mi ništa ne govori (kao da nema poverenja), a od mene očekuje da joj kažem sve, a ja šta ću, kad imam tu potrebu da svoju sreću delim sa drugima. Možda tako i izmalerišem situaciju koja treba da se dogodi pa se ne dogodi? Uglavnom, baš mi prija ovaj online dnevnik, jer napišem SVEEEEEEEEE :). Kažu da je dnevnik lični psiholog i da pomaže u emotivnom sazrevanju.

Ahh da, umalo da zaboravim. kada god pišem neki post, ja se trudim da nađem sliku koja će potpuno dočarati situaciju u kojoj se trenutno nalazim i mnoooogo duže tražim sliku, nego što napišem ovo :).