Natallite

Kada sam videla veliki naslov na jednom blogu "Britney Spears nastupa u Zagrebu", nisam znala da  li treba da se radujem ili da budem tužna ili kako već treba da se osećaš kada vidiš da tvoj idol dolazi u zemlju manju od tvoje, a do tvoje...I to je toliko blizu, a tako daleko. Dan pre toga, shvatiš da ona dolazi i u Budimpeštu i pritom te obuzme neverovatan osećaj griže savesti, jer znaš da to tvoji ne mogu da ti priušte. Međutim, dan pun suza, mora da se zavši lepo. Nisam znala mojima kako da saopštim da ću da umrem ako ne odem na njen koncert... Kad god bih pomislila na taj dan...Prosto bih počela da plačem naprasno... I tako okupila sam, mamu, tatu i brata kojima sam počela da pričam uvertiru sa "Dragi mama, tata, a i ti Jovane, moram nešto da vam kažem. Razmišljam o tome, već dugo...Od sinoć do danas.." i tako sam im ispričala i rasplakala se kao po običaju, da bih dušu dala da je vidim na stejdžu. Znaju oni da taj dan čekam 10 godina i sad....Kada me dele meseci od tog božanstvenog događaja, ja ne mogu da odem. Rekla sam im da ako je potrebno, neću celog letnjeg raspusta da izađem iz kuće, da bih štedela novac, čak sam spremna i da smršam da bi ih zadovoljila....I to sve samo da bih videla BRITNEY SPEARS!