Natallite

Hoping for the best, but expecting the worest. 

Pre par nedelja, sedela sam sa tetkom i žalila joj se kako su mi nokti slabi, kako mi je frizura grozna i kako želim da smršam, makar 4-5 kilograma. Prekinula me je i rekla: "Bila bih srećna kada bi moji problemi bili takvi." Trgnula sam se. U sebi sam pomislila "Sama si odgovorna za svoju sudbinu.", ali naravno nisam toliko drska i rekla joj: "Ja sam srećna što su to moji najveći problemi." 

Čudno je to kako se u zadnjem trenutku desi savsim suprotno od onog sta si planirao i kako vremenom shvatiš da ljudi koje si nekada poznavao, nemaju ni trunku ljudskosti. Ja ne mogu to da shvatim, kako možeš da budeš opušten u najintrigantnijem momentu svog života? Kako si toliko zavidan? Čemu ljubomora? Čemu nadmetanje, kada će jednog dana svi da nestanemo, a ono po čemu će da nas pamte je kakvi smo ljudi bili i koliko vredeli. Mrzim činjenicu kada da cene čoveka tek nakon što umre. Najjači utisak na mene je ostavila smrt Amy Winehouse, koju su zvali narkomankom, glupom, ružnom ženom. HALOO!! LLJUDI! Čujete li vi sebe?! Ona je takođe ljudsko biće, bila. Svi smo mi isto. Svi smo jedno. Svi smo povezani. Verujem da se ništa ne događa slučajno i da se ne treba opterećivati, jer sve dođe na svoje. Ali ko je spreman da čeka toliko??

Ljubav je čudna stvar. Ne znaš kada će da se desi, ali si siguran da hoće. Ili nisi? Makar ja nisam. Smatram sebe nesposobnom osobom. Nikada neću pronaći dečka! Ali dobro, tešim se. Sve će doći na svoje.... Jednog dana! Kada? Dokle višeee?

http://www.youtube.com/watch?v=yuu2DdQ8WtE&feature=share